Cira Puhara - Слободан је срећник - ово у његовој руци није лопта већ пухара од 1,8 килограма!
ИСТАКНУТО МОЗАИК ТРАКА

Слободан је срећник – ово у његовој руци није лопта већ пухара од 1,8 килограма!

pin - Слободан је срећник - ово у његовој руци није лопта већ пухара од 1,8 килограма!

[bws_googleplusone display=“plusone,share“]

Слободану Ћири Младеновићу, трговцу из Богатића се баш посрећило. Пронашао је неколико големих пухара, од којих је ова на слици највећа и најтежа, непуних 1,8 килограма!

Младеновић је запослен и има мало слободног времена, али га користи на прави начин боравећи у природи, јер, како каже, упркос великој загађености земљишта она и даље пружа доста здравих плодова. Ова лоптаста печурка је један од лековитијих поклона природе, а кувари знају да је прави деликатес на трпези.

Младеновић је страствени миколог, а очигледно и веома успешан. Пухара  се не налази често, као некада, а пошто процес њеног сазревања траје веома кратко, права је срећа пронаћи је младу и употребљиву за јело.

Гљиваре, обично, питају „Где је нађе?“, а онај ко пита увек остаје без одговора. Јер, то се не открива, као што ни Младеновић није. Он је, међутим, све, осим једне печурке коју је оставио за себе и укућане, поделио рођацима и пријатељима.

Голема пухара расте крајем лета и почетком јесени у чистим шумама, на ливадама и пашњацима, у облике лопте. Док је млада она је бела, као и њено месо.  Осим што има пријатан мирис,  утврђено је и да је једна од најлековитијих гљива на нашим просторима. Сматра се да има и антиканцерогена својства. Зрела пухара, која је смеђе боје, може да се самеље и прах користи за посипање рана да би брже зацелиле.

У кулинарству је пухара деликатес, не само зато што се ретко може наћи на трпези, већ и због веома пријатног укуса. Лако се припрема, на више начина. Може се динстати са поврћем, додавати у чорбу или, најједноставније – поховати као месо.

Д.Г.

Related Images: